Klasične škole i principi menadžmenta
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 15 | Nivo: Visoka škola strukovnih studija za menadžment u saobraćaju

УВОД
Сама реч менаџмент потиче од енглесњке речи menagament која води корене од француско-енглеске речи menage што у изворномзѕначењу има смисао бити способан кадар, учинити нешто, управљати нечим, па је најбоље превести као УПРАВЉАЊЕ или РУКОВОЂЕЊЕ.
Менаџмент као посебна научна дисциплина мултидисциплинарног карактера, која се бави истраживањем проблема управљање пословима, подухватима и друштвеним системима. Ова дисциплина проучава управљање као сложени процес са низом потпроцеса, и као групу људи која управља процесима и системима, а такође проучава све појединачне управљачке проблеме феномене везане за ефикасно извршавање одређених послова и задатака.
Иако је функција менаџмента стара колико и људско друштво, менаџмент као научна дисциплина новијег је датума. Први аутор који је област менаџмента проучавао систематски и који је дао значајан допринос његовом развоју јесте Фредерик Тејлор. Тејлор је користио научне методе и вршио конкретне експерименте у управљању производним погонима. Значајан допринос развоју научног менаџмента дали су и следећи аутори: Гант, Емерсон, Форд, Гилбрет, Бернер. Посебно се може издвојити Француз Анри Фајол који је проучавао проблематику управљања предузећем као целином, те је формулисао 14 принципа ефикасног управљања предузећем.
КЛАСИЧНЕ ШКОЛЕ
Класична школа менаџмента представља први систематски приступ изучавању проблематике управљања. Темеље ове школе поставили су својим научним истраживањима аутори: Тејлор, Фајол, Вебер и њихови следбеници.
Класична школа менаџмента обухвата три теорије:
1. теорију научног менаџмента,
2. административну теорију или теорију процеса менаџмента и
3. бирократску теорију менаџмента.
Теорија научног менаџмента потиче од резултата истраживања чувеног америчког инжењера Тејлора који се сматра и творцем ове теорије.
Тејлор је настојао, да користећи сазнања из праксе, формира менаџмент као науку која се заснива на чврстим, добро постављеним принципима. Административну теорију или теорију процеса у оквиру класичне школе менаџмента, развио је Фајол. Главни циљ његових истраживања био је систематско разумевање целокупног менаџерског процеса. Бирократску теорију менаџмента развио је Макс Вебер.
Ова теорија има велики утицај на развој менаџмента као научне дисциплине, али и на њену примену у пракси. Неке поставке бирократске теорије менаџмента још увек се користе приликом успостављања менаџерског система у одређеним организацијама. Поред својих несумњивих предности, класична школа менаџмента има и одређене слабости, па је често трпела и критике. Једна од најчешћих критика јесте занемаривање људског фактора организације. Присталице ове школе такође су сматрали да запослене интересује само плата, као и да се запослени увек понашају рационално. Класична школа, због мањкавости у приступу према одређеним проблемима, није адекватно решила многа значајна питања менаџмента као што су: вођство, мотивација, комуникације.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]